Uplela sam se u svoje snove
taj carobni svet nestvarnog
u te bele snove
sto sezu do samog neba,
nekad uplasena kao kosuta
a kad,kad sam kao jelen
sa ponosom u rogovima
zaglavljena u trnje i grmlje realnosti...
Nikog nema da me ranjenu i krvavu izvuce
spase od bola i razjarenih zveri
u noci,tama,sva tama sveta...
Mozda ce ti snovi beli,radost i ponos
sva nada i snaga
biti moja,pogibija...
Iza devet brda
iza devet gora
ima jedna kucica
na obali mora
tmurno plavo nebo
sunce uvek sija
blagi mora talas
veselo carlija
ispod kuce raste
jedan stari bor
a na njemu cuci
jedan cudni stvor
to je stari crni djavo
pogleda blaga
on ce ti reci
gde je sva moja snaga ...
:)
Zar ne cujes da preglasno proklinjes?!
Uokolo su zverovi sto tanani sluh imaju.
Ako si zalutao ,strpi se.
U pesku sebi napravi postelju
i cuti.
Stavi kamen pod glavu i lezi,
vidis,tako...
Sprema se oluja a ti si bez kaputa
Ludace.
( i hleb si putem razdelio vranama i vrapcima)
sva je sreca pa te zasad niko ne trazi po mraku.
A mozda ces preziveti i vratiti se,mozda
(a ako se vratis onda nigde vise i ne idi)
Ako ti jos neko pokaze kuda da ides
posumnjaj
(bolje je sumnjati nego spavati na pesku sa
kamenom pod glavom)
Ako prezivis ovu noc,
vrati se na ono raskrsce
i okreni molim te stari putokaz
jer pogresno pokazuje...
Samo se kamen
sa kamena dize
Sve ono do kraja zivota
dala bih za jednu jedinu stabiljku
a stabiljke nema
i do kraja cu morati da zivim ovako
sa kamenom u udovima
i u krvi koja se penusa u meni
Osecam da se ovo dno moje
upija u moju prolaznost
pa se vecna stella neprimetno primice
mojim snovima
Slomi se stello
barem toliko
da ugledam jedan
samo jedan zrak
i samo delic nafore sunca
jer vecno cu inace
ostati kamen ...
Powered by blog.rs