Znas li da kada izgovorim tvoje ime
cujem milion tonova
vidim svet u bojama.
Znas li da te volim
bez predrasuda
bez krivice.
Spremna na sve,
na zrtvu,na molitvu,na plac.
Spremna da te volim do poslednjeg daha.
Spremna da shvatim neshvatljivo.
Spremna na sve...
Sanjam i budim se...
I, kada se probudim, san iznova pocinje...
Kako je moguce usunjati se u svaki od mojih decijih snova?
Kako je moguce, u snu,
tako predivno dodirnuti moj vrat,
da i na javi taj dodir osetim?
I da li je zaista tako lako moje oci
nasmejati drugim ocima?
Tu si...
I budan sanjas...
Ja ti pevam pesmu, cije reci znam da osetis.
Topis se pod mojim prstima...
Stvaran...
Nestvaran...
Sav od zelje i ceznje satkan.
A vidim te.
Bas vidim tvoje oci,
koje samo sebi umem da objasnim.
Oci govore...
Oci sapucu...
I milujem ih trepavicama.
I usnama...
I svojim ocima...
Zeljom samom ih dodirujem.
I ti tu, na korak ili dva od mene,
vec sanjas san.
I neka Mala Garava,
stvarna i nestvarna,
samo od tvojih snova i maste satkana,
trci po livadama tvojih ceznji.
I bere maslacke koje je zelja izrodila.
I osetis je.
U celosti.
Dok ti ona osmeh osmehom dodiruje.
Sanjaj, samo,
Covece Carobni...
Umecemo se mi sresti
na tim nepreglednim livadama
koje mirisu na radost...
Znam da hocemo...
I ne brinem za to
dok te skrivam u recima...
Postoji Negde Neko, ko je prikacio svoje snove za moje trepavice.
Ispustila sam ih na cas.
i pokonila belini ceznjivih stranica...
Za Njega.
Za Sebe.
Za Noc.
Za Nebo...
Kidam ovu noc.
Zrak po zrak.
Rec po rec.
I opet mi nedostajes,
opet onaj osecaj kao kad izgubis nesto
opet nemir
opet pitanje i bojazan
hoces li sutra biti tu....?
Samo jedan tvoj zagrljaj
samo jedan dodir
samo jedan pogled
samo jedan prokleti dan
a onda me briga za celi svet...
Na tremu svoje kuce,zavaljen u omiljenoj stolici koju vreme polako izdaje,uvlaceci dim trece cigarete po redu,razmisljas o svojoj proslosti.Vec godinama pokusavas da se izboris za komadic svog neba,toliko je nozeva u tvojim ledjima,puno krvavih rana,koje nikako da zarastu i olaksaju ti bar jedan uzdah bez bola.
Pogedom pratis dim cigarete koja je vec dogorela,gasis je a vec razmisljas da zapalis jos jednu,kafa na stolu pored tebe je hladna,ne maris, potezes za soljicom i mrsteci ispijas gutljaj.Da,nikom ne prija ustajala kafa.
Pokusavas sam sebi da objasnis sta se desava,pokusavas da shvatis,pronadjes uzrocnika,sta je to izazvalo nemir u tebi,sta te navodi da osetis ono sto je skoro zaboravljeno,sta je to sto zbunjuje...dali je moguce...da,opet volis.Misli u tvojoj glavi se razbistruju,imaju smisla...
Palis jos jednu cigaretu,ustajes iz stolice...vidis puno boja oko sebe,zeleno,crveno,postaje ti sve sareno,skoro neprimetan osmeh presao ti je preko lica.Da,nema vise crno-belo,upozaj svet u bojama,pomoci cu ti,na sebi svojstven nacin...Ne opiri se,nikad te necu povrediti.
Uhvatila sam te za ruku,iz druge sam ti izvadila cigaretu,ugasila je...Opusti se...Znam da volis da mastas,znam da lutas bas kao i ja,hajde da se u snu otvorenih ociju sretnemo...Veruj mi...
Zamisli,svetlost suncevih boja,zvuk talasa,poj galebova.
Hodas,a osecas se kao da lebdis,gledas stenu ispred sebe,tamo gde koracas sve je ravno,vidis devojku,potvrdno klimas glavom,stani kraj nje,mozda ti kaze zbog cega si bas tu dosao.Krenuo si polako prema devojci crne kose,nosila je haljinu nisi siguran koja je to boja,ali znas da si je vec negde video.Stao si malo iza nje mogao si da osetis njen miris,vec danima ga osecas ali ne znas odakle dolazi.Gledate u sunce i sunce gleda u vas,obasjalo vas je ai ne smeta,sve je tako savrseno,nisi u raju,pogledaj igru galebova u letu,kao da plesu samo za vas dvoje.Opija te sum talasa.Ne okrecuci se pruzila ti je ruku,uhvati je.Drzeci je tako osecas neznost,toplinu i blago podrhtavanje,osecas da ti je tako bliska.
Pokusaj da oslusnes tisinu,nije to obicna tisina...Oslusni...Cujes...Ona govori...
I dalje gledajuci u sunce govori ti koliko joj znacis.
Slusaj...
Otvorili smo duse jedno drugom poput lotosovog cveta na vodi,na glas smo izgovarali svoje misli,za nas ne postoje tajne.Sami smo u nasem univerzumu,punog snova,zelja i urlika,vristimo od zelje jedno za drugim,ne mozemo na javi ali u snu cemo uvek biti zajedno.Kao sada.
Verujemo jedno drugom,zajedno smo potpuni,zajdeno gradimo svoje zidove.Na javi se krijemo iz istih,stite nas od surovosti sveta...Kad popuste,gradimo novi i ne predajemo se .
Uz tebe osecam se svojom,slobodnom,voljenom.Otkrila sam osecaj koji zbunjuje,sada znam sta je to,sada znam da te volim,svaki deo mene te voli,svaki deo mog bica hrli ka tebi,cezne za dodirom tvojih ruku,vapi za tvojim usnama...svaki deo mene te zeli.
Otkrio si mi jedan sasvim novi svet,svet paznje,neznosti...
Prisao si joj,sada ste jedno kraj drugog ali uskoro cete se pogledati u oci,onda ce ti sve biti mnogo jasnije...veruj mi...
Okrenula se ka tebi,to je ona,tvoja patnja,tvoj nemir u noci...
Na njenim obrazima ostali su tragovi suza,nisi znao da stalno place,place a reci cu ti i zasto.
Pruzas ruke ka njoj,grlis je,kao san sto se grli,bojazljivo a opet oprezno.I ona tebe grli,drhti,kao da se neceg boji...
Da,boji se,boji se da te ne izgubi,jer zeli da ostanete zagrljeni citave vecnsti,zeli da naslonjena na tvoje grudi osluskuje otkucaje tvog srca,zeli tvoj dah u svojoj kosi...
Reci cu ti zasto place,place jer zna da je sve san,daljina medju vama,rascep koji vas deli,mnoge stvari su protiv vas.Ne zna za sjaj tvojih ociju,ne poznaje miris tvoje koze,nikad te nije grlila a ipak te voli,svakim delom sebe,citavim svojim bicem...
Pogledajte u sunce,dok vi gledate u njega i ono ce gledati u vas...
I voli je,kao devojku iz snova,jer u snu ima mesta za vas.
Nikad te nece povrediti,govoricete kao i uvek...
''Znas li koliki je univerzum?''
''Znam, stalno raste''
'' Bas kao i moja ljubav prema tebi''
Svrcice hvala ti sto postojis...
Powered by blog.rs